fbpx

Kategorija: Predstave

KIRIJA

KIRIJA

Tekst po motivima ,,KIRIJE“ BRANISLAVA NUŠIĆA: Radoslav Zlatan Dorić
Režija: Radoslav Zlatan Dorić

Scenograf / Kostimograf: VESNA RADOVIĆ
Kompozitor: Miroljub Aranđelović Rasinski
Koreograf: PJER RAJKOVIĆ

Igraju:
Ljiljana Blagojević, Branko Đurić, Bora Nenić, Staša Radulović, Milica Janketić, Stefan Trifunović, Nikola Ilić, Predrag Jovanović

Samci i samice

SAMCI I SAMICE

Tekst i režija: Rade Vukotić
Igraju: 
Dragana Mićalović, Bojana Grabovac, Dušan Matejić, Stefan Radonjić, Jelisaveta Koraksić

ĆELAVA PEVAČICA

ĆELAVA PEVAČICA

Ežen Jonesko

JASMIN NA STRANPUTICI

JASMIN NA STRANPUTICI

Tekst: Ljiljana Lašić
Režija: Vladimir Lazić
Uloge: Rada Đuričin, Ljiljana Lašić, Ivan Bosiljčić

Ovo je komad sa tri lica, a mogao je da ima trideset, ili tri miliona, bitna je poruka…

Samo tri noći

SAMO TRI NOĆI

Tekst: Milica Konstantinović Stanojević i Arnaud Humbert
Režija: Marko Jovičić

Vodvilj se nametnuo kao forma koja nas povezuje i kulturno istorijski i lično i privatno. Kamil je mnogo više od tipičnog vodviljvskog stranca ili “pogrešnog informatora” – Kamil ima dokumentarnu crtu, nosi i mnogo toga iz autentičnog iskustva, i u našem slušaju on zabludele Marka i Jelenu informiše o pravom stanju stvari. Ispod površine vodvilja sa klasičnom matricom “dvoje se vole, a treći smeta”, ugradili smo dvoje kunktatora koji odlažu rešenje svog životnog pitanja iz straha sa će im se ponoviti proživljeno – a to proživljeno u Srbiji uvek ima i svoj tužni izraz lica.

Tako smo došli do priče o Marku i Jeleni i njihovom Francuskom gostu, o susretu dve kulture kroz tri lika, o prelaženju životnih prekretnica, o pokušaju oslobođenja od porodičnih i tradicionalnih okova, o prijateljstvu, o ljubavi i ljubomori…Uz sve to smo se siti ismejali…

AUTOBIOGRAFIJA

AUTOBIOGRAFIJA

Po romanu Branislava Nušića

Režija: Jovan Grujić
Igraju: Nikola Krneta, Marko Nikolić, Milan Vranešević, Marija Ćeranić i Danijela Tanasković
Muzika: Marko Nikolić i Milan Vranešević
Scenski i grafički dizajn: Vladimir Savić i Anđelija Nikolić
Kostim: Aleksandra Keskinov
U filmu igraju: Anđelija Nikolić, Miloš Ljiljanić

O predstavi
Kako opisati Nušićevu autobiografiju? Znamo vrlo dobro kako je Nušić video nas iz svoga ugla; oslikao nas je kroz ministarke, sumnjiva lica, pokojnike, rodbine, razne poltrone, kroz male ljude sa margina glavnih događaja. Međutim, Nušićeva autobiografija je jedinstvena prilika da vidimo Nušića iz ugla Nušića. Ovoga puta, ne štedeći sebe samog, opisuje svoje odrastanje, školske dane, prva zaljubljivanja, ali i prve kontakte sa autoritetima koji su bili bolni i otrežnjujući za njega. Prateći taj njegov put možemo vrlo lako prepoznati kakav su uticaj na njega, kao pisca i čoveka, ostavile sve situacije koje je prošao i formirale ga do ličnosti koja je ostavila istorijski trag u književnom i pozorišnom životu naše zemlje.

Naravno, Nušić je i ovde „onaj Nušić“, nama najpoznatiji, koji na šarmantan i duhovit način ukazije na probleme sa kojima se suočavao, raskrinkavajući u isto vreme i sebe i društvo u kojem živi, a koje je ponekad potpuno nesvesno svojim mana. Zato je Nušić bio tu da nam osvetli sve to usput se podsmehujući.

U svemu ovome, očaravajuće je, otrežnjujuće, ali i zabrinjavajuće koliko je bio u pravu tada,
ali i sada. Sve u svemu, lakše je ipak smejati se nego plakati. Tako će biti i ovog puta.
Jovan Grujić, reditelj

 

 

Ruzna i opasna

MA… SKINUĆEŠ SE TI!

Tekst: Božidar Knežević

Režija: B. Puletić / V. Mitrović

 

Božidar Knežević
“Ružna i opasna”, reč pisca

 U svakom pozorištu negde je sakriven sat koji ume da otkuca sve drame na svetu. Dobri glumci uvek znaju koliko je sati na tom satu, oni malo bolji – i koliko je minuta. A oni najbolji, oni to tačno vreme umeju da saopšte i publici. Kako im uspeva da taj veličanstveni trenutak u kojem se drama odigrava prebace iz sebe u gledaoca – najveća je pozorišna tajna. I nama, neglumcima, nije dato da je znamo.

Da li tu tajnu glumci znaju, ali je kriju od nas, ili je ni oni ne znaju – i to je tajna. A tajna je neodoljiva.

 

VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ

VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ

Tekst: M. Živojinović
Režija: V. Mitrović

Uzbudljiva predstava u kojoj glavni lik tumači Boško Puletić, obuhvata sve glavne događaje njegove blistave vojničke karijere i sukobe sa političkim ambicijama vrha tadašnje države. Kazivanje protkano emocijama, rodoljubljem i setnim humorom.
Predstava posvećena „najtalentovanijem generalu Velikog rata“.

 

Violina daire i pegla

VIOLINA, DAIRE I PEGLA

N. Koljada / S. Bodraža

Reč reditelja

„Violina, daire i pegla“ je jednočina komedija srpskoj publici dobro poznatog ruskog dramatičara Nikolaja Koljade. Radnja komada dešava se na jednoj ruskoj svadbi na kojoj je izbila svađa između dve porodice. Razlog je svadbarski, povezan sa pijanstvom, nebitan….ali sami sukob skida maske sa lica svih aktera u ovom činu. Humor Nikolaja Koljada je neodoljiv, ukorenjen je u mentalitetu, u stavovima malograđana koji kad se izlože bilo kakvom sudu zdravog razuma postaju skoro nadrealni u svojoj bizarnosti….s druge strane on svojim humorom postavlja duboka egzistencijalna pitanja, problematizuje smisao i besmisao ljudskih odluka koje oni donose uz put, „kako padne“, čime tragično određuju dalje tokove svojih života….kao i kod mnogih drugih ruskih dramatičara život se dešava negde drudge, on je samo predstava o sreći i „u širokom luku“ zaobilazi glavne aktere koji o njemu sanjaju….tako su naši Lenja i Nataša, mladoženja i mlada, u svojoj mladosti i naivnosti verovali da je brak sasvim nešto drugo od onoga kako im se pokazao….eto baš prvog dana svabe….a i prve bračne noći. Svi učesnici ove svadbe, svi likovi ovog komada velika su deca i u tome je njihova komičnost i njihova tragičnost, ne razumeju da učestvuju u projektu koji je „za večnost“ i koji će imati dalekosežne posledice po njihove živote. Dok se koprcaju u svojim banalnim svađama, narastajuće svesni da nemaju nikakve veze jedni s drugima i da su nesrećno požurili da se vežu u rodbinske odnose, senka turobne budućnosti nadvija se nad njima…i u tome je poenta Koljadine komedije jer ona kao da otelotvoruje staru izreku:“Nemoj toliko da se smeješ, plakaćeš posle.“

JUBAV U VRIME KUPUSA

JUBAV U VRIME KUPUSA

Tonka Alujević

„Jubav u vrime kupusa je monodrama spletena od niza duhovitih ali i potresnih ljubavnih priča koje pred gledaoce istrese svoju morskim dubinama povlačenu mrežu, zadivi nas sve rjeđom sintezom duha i ljepote, iskrenosti i jeke antičkog ludizma, uvjerljivosti kojoj ne treba nikakvo zanatsko cizeliranje, jer izvornost ne trpi kanone ni discipline, nadasve se opire pomodnosti, trendu.
Autorica je onaj soj dalmatinskoga sanjara, posve osebujna pojava u hrvatskoj kulturi umjetnički oblikovane riječi, zaista je endem non plus ultra – praunuka mediteranskih barda, koji su suvremenike i potomke uvodili u svijet legende i mita, uvjeravajući ih da ne pripadaju prošlosti, nego da se zbivaju i nama sadašnjima, sudionicima u pustolovini trenutaka što ih živimo…“
Stjepo Martinović