Pozorište SLAVIJA - Beograd

SAMCI I SAMICE

Tekst i režija: Rade Vukotić
Igraju: Dragana Mićalović, Bojana Grabovac, Dušan Matejić, Stefan Radonjić, Jelisaveta Koraksić

UDAJ SE MUŠKI

Tekst: Dunja Petrović

Režija: Marija Lipkovski Barna

Kompozitorke: Katarina Ranković i Ljubica Damčević

Uloge: Snežana Savić, Miloš Đorđević, Ratko Tankosić, Stefan Uroš Tešić, Aleksandar Jovanović, Predrag Kotur

Komad Udaj se muški prati tri prijatelja. Dobrica je mlak i bez ambicija, ali ga devojka Sandra, žena čvrstog i nemogućeg karaktera, dovodi pred svršen čin. Da se uzmu, i odsele iz stana njene majke, u Dubai, gde je dobila ponudu za posao. Ona je u Emiratima, i telefonom izdaje zadatke kako bi se vratila na dan za Beograd i udala. Problem je u novcu- svom prijatelju Lepom, sitnom muvatoru, Dobrica je pozajmio novac, koji se ispostavlja da treba da bude fond za venčanje. Novac je potrošen, pošto je Lepi želeo da pokrene biznis sa lešnicima, ali oni nisu rodili. Tu je i Vektor, prijatelj, racionalan i odmeren. Pod budnim okom Taste, tri prijatelja upuštaju se u avanturu. Deset dana da se ispune nemogući zahtevi koji samo stižu od buduće mlade, bez para, uz ideje i maštu. Prijatelji osnivaju agenciju za organizaciju svadbi, prave konkurs i daju oglas, ali odziv nije veliki. Ipak, jedan čovek se javlja, ali on nema veze sa organizacijom svadbi. Prihvata da bude Volonter, u izmišljenoj agenciji, ali i on ima tajnu.

Priča prepuna sitnih laži, spletki, vodviljski uradjena, bez psovki i vulgarnosti, začinjena je originalnom muzikom i songovima.

Dinamično, na momente neočekivano.

Priča o našim ljudima, mentalitetu. Iako smešna, pomalo i gorka priča.

AUTOBIOGRAFIJA

Po romanu Branislava Nušića

Režija: Jovan Grujić
Igraju: Nikola Krneta, Marko Nikolić, Milan Vranešević, Marija Ćeranić i Danijela Tanasković
Muzika: Marko Nikolić i Milan Vranešević
Scenski i grafički dizajn: Vladimir Savić i Anđelija Nikolić
Kostim: Aleksandra Keskinov
U filmu igraju: Anđelija Nikolić, Miloš Ljiljanić

O predstavi
Kako opisati Nušićevu autobiografiju? Znamo vrlo dobro kako je Nušić video nas iz svoga ugla; oslikao nas je kroz ministarke, sumnjiva lica, pokojnike, rodbine, razne poltrone, kroz male ljude sa margina glavnih događaja. Međutim, Nušićeva autobiografija je jedinstvena prilika da vidimo Nušića iz ugla Nušića. Ovoga puta, ne štedeći sebe samog, opisuje svoje odrastanje, školske dane, prva zaljubljivanja, ali i prve kontakte sa autoritetima koji su bili bolni i otrežnjujući za njega. Prateći taj njegov put možemo vrlo lako prepoznati kakav su uticaj na njega, kao pisca i čoveka, ostavile sve situacije koje je prošao i formirale ga do ličnosti koja je ostavila istorijski trag u književnom i pozorišnom životu naše zemlje.

Naravno, Nušić je i ovde „onaj Nušić“, nama najpoznatiji, koji na šarmantan i duhovit način ukazije na probleme sa kojima se suočavao, raskrinkavajući u isto vreme i sebe i društvo u kojem živi, a koje je ponekad potpuno nesvesno svojim mana. Zato je Nušić bio tu da nam osvetli sve to usput se podsmehujući.

U svemu ovome, očaravajuće je, otrežnjujuće, ali i zabrinjavajuće koliko je bio u pravu tada,
ali i sada. Sve u svemu, lakše je ipak smejati se nego plakati. Tako će biti i ovog puta.
Jovan Grujić, reditelj

JASMIN NA STRANPUTICI

Tekst: Ljiljana Lašić
Režija: Vladimir Lazić
Uloge: Rada Đuričin, Ljiljana Lašić, Ivan Bosiljčić

Ovo je komad sa tri lica, a mogao je da ima trideset, ili tri miliona, bitna je poruka…

SAMO TRI NOĆI

Tekst: Milica Konstantinović Stanojević i Arnaud Humbert
Režija: Marko Jovičić

Vodvilj se nametnuo kao forma koja nas povezuje i kulturno istorijski i lično i privatno. Kamil je mnogo više od tipičnog vodviljvskog stranca ili “pogrešnog informatora” – Kamil ima dokumentarnu crtu, nosi i mnogo toga iz autentičnog iskustva, i u našem slušaju on zabludele Marka i Jelenu informiše o pravom stanju stvari. Ispod površine vodvilja sa klasičnom matricom “dvoje se vole, a treći smeta”, ugradili smo dvoje kunktatora koji odlažu rešenje svog životnog pitanja iz straha sa će im se ponoviti proživljeno – a to proživljeno u Srbiji uvek ima i svoj tužni izraz lica.

Tako smo došli do priče o Marku i Jeleni i njihovom Francuskom gostu, o susretu dve kulture kroz tri lika, o prelaženju životnih prekretnica, o pokušaju oslobođenja od porodičnih i tradicionalnih okova, o prijateljstvu, o ljubavi i ljubomori…Uz sve to smo se siti ismejali…

ŠTO SE BORE MISLI MOJE

Režija: Dragana Obradović, Nebojša Đorđević
Dramatizacija: Dragana Obradović, Nebojša Đorđević
Scenografija: Vesna Popović
Kostim: Vesna Popović
Muzika: Bojan Stojčetović, Novak Ašković

GLUME:
NEBOJŠA ĐORĐEVIĆ
DRAGANA OBRADOVIĆ

AUTOR :
ZLATA TIPOLD

Istorijska melodrama o knezu Mihailu i njegovoj velikoj ljubavi grofici Juliji Hunjadi i o senkama koje su se nadvile nad njima.
O strahovima i nadama „balkanskog Hamleta“ kako su ga sa razlogom nazivali, iščekivanju dolaska na presto, i o značajnim ličnostim na srpskom dvoru sredinom 19. veka. Breme koje pritiska kneževski par preti da u prah smrvi dotada nepomućenu bračnu sreću. Ovo je priča o strastima, prevari i smrti, ali i o teretu i odgovornosti koju donosi vlast, o stradanju i žrtvi.

Autorka Zlata Tipold, nadahnuta autorskim romanom „Bezdno“ S. Velmar Janković i vođena željom da se teatarski oživi veliki i voljeni srpski knez Mihailo Obrenović, kao i ovaj teški, ali i oslobodilački period srpske istorije, u saradnji sa glumcima Nebojšom Đorđevićem i Draganom Obradović, publici na radost i sećanje.

VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ

Tekst: M. Živojinović
Režija: V. Mitrović

Uzbudljiva predstava u kojoj glavni lik tumači Boško Puletić, obuhvata sve glavne događaje njegove blistave vojničke karijere i sukobe sa političkim ambicijama vrha tadašnje države. Kazivanje protkano emocijama, rodoljubljem i setnim humorom.
Predstava posvećena „najtalentovanijem generalu Velikog rata“.

MA… SKINUĆEŠ SE TI!

Tekst: Božidar Knežević

Režija: B. Puletić / V. Mitrović

Božidar Knežević
“Ružna i opasna”, reč pisca

 U svakom pozorištu negde je sakriven sat koji ume da otkuca sve drame na svetu. Dobri glumci uvek znaju koliko je sati na tom satu, oni malo bolji – i koliko je minuta. A oni najbolji, oni to tačno vreme umeju da saopšte i publici. Kako im uspeva da taj veličanstveni trenutak u kojem se drama odigrava prebace iz sebe u gledaoca – najveća je pozorišna tajna. I nama, neglumcima, nije dato da je znamo.

Da li tu tajnu glumci znaju, ali je kriju od nas, ili je ni oni ne znaju – i to je tajna. A tajna je neodoljiva.

HOLIVUDSKI SAN

po M. Džons / D. Matejić / M. Đurović

Holivudski san jeste komedija sa melodramskim elementima o dva srpska mladića koji žele da promene svoj život, da ostvare svoje snove, da postigu nešto veliko.Oni su statisti na snimanju holivudskog filma, a to snimanje se dešava na Kopaoniku.Boško i Mirko, siromašni i jednostavni ljudi, susreću se sa velikom filmskom mašinerijom koja ih u početku fascinira a, zatim počinju da upoznaju i njene druge strane…

Ovde je reč o sudaru dva potpuno različita sveta: naivnosti i kalkulisanja,iskrenosti i foliranja, duševnosti i čiste industrije i najzad, iluzije i stvarnosti. Mirko i Boško žele da se probiju, da postanu deo filmskog sveta – Boško želi da proda scenario koji je napisao, a Mirko želi da postane glumac.Međutim, oni ni ne slute koje ih sve prepreke čekaju, sa kakvim će se ljudima sresti, pa i šta sve mogu da izgube.U ovoj predstavi dva glumca igraju po sedam različitih likova , dakle ukupno će četrnaest likova publiku voditi kroz priču ove komedije sa povremenim setnim trenutcima…

JUBAV U VRIME KUPUSA

Tonka Alujević

„Jubav u vrime kupusa je monodrama spletena od niza duhovitih ali i potresnih ljubavnih priča koje pred gledaoce istrese svoju morskim dubinama povlačenu mrežu, zadivi nas sve rjeđom sintezom duha i ljepote, iskrenosti i jeke antičkog ludizma, uvjerljivosti kojoj ne treba nikakvo zanatsko cizeliranje, jer izvornost ne trpi kanone ni discipline, nadasve se opire pomodnosti, trendu.
Autorica je onaj soj dalmatinskoga sanjara, posve osebujna pojava u hrvatskoj kulturi umjetnički oblikovane riječi, zaista je endem non plus ultra – praunuka mediteranskih barda, koji su suvremenike i potomke uvodili u svijet legende i mita, uvjeravajući ih da ne pripadaju prošlosti, nego da se zbivaju i nama sadašnjima, sudionicima u pustolovini trenutaka što ih živimo…“
Stjepo Martinović