fbpx

Kategorija: Predstave

Samo tri noći

SAMO TRI NOĆI

Tekst: Milica Konstantinović Stanojević i Arnaud Humbert
Režija: Marko Jovičić

Vodvilj se nametnuo kao forma koja nas povezuje i kulturno istorijski i lično i privatno. Kamil je mnogo više od tipičnog vodviljvskog stranca ili “pogrešnog informatora” – Kamil ima dokumentarnu crtu, nosi i mnogo toga iz autentičnog iskustva, i u našem slušaju on zabludele Marka i Jelenu informiše o pravom stanju stvari. Ispod površine vodvilja sa klasičnom matricom “dvoje se vole, a treći smeta”, ugradili smo dvoje kunktatora koji odlažu rešenje svog životnog pitanja iz straha sa će im se ponoviti proživljeno – a to proživljeno u Srbiji uvek ima i svoj tužni izraz lica.

Tako smo došli do priče o Marku i Jeleni i njihovom Francuskom gostu, o susretu dve kulture kroz tri lika, o prelaženju životnih prekretnica, o pokušaju oslobođenja od porodičnih i tradicionalnih okova, o prijateljstvu, o ljubavi i ljubomori…Uz sve to smo se siti ismejali…

JASMIN NA STRANPUTICI

JASMIN NA STRANPUTICI

Tekst: Ljiljana Lašić
Režija: Vladimir Lazić
Uloge: Rada Đuričin, Ljiljana Lašić, Ivan Bosiljčić

Ovo je komad sa tri lica, a mogao je da ima trideset, ili tri miliona, bitna je poruka…

Ruzna i opasna

RUŽNA I OPASNA

Tekst: Božidar Knežević

Režija: B. Puletić / V. Mitrović

 

Božidar Knežević
“Ružna i opasna”, reč pisca

 U svakom pozorištu negde je sakriven sat koji ume da otkuca sve drame na svetu. Dobri glumci uvek znaju koliko je sati na tom satu, oni malo bolji – i koliko je minuta. A oni najbolji, oni to tačno vreme umeju da saopšte i publici. Kako im uspeva da taj veličanstveni trenutak u kojem se drama odigrava prebace iz sebe u gledaoca – najveća je pozorišna tajna. I nama, neglumcima, nije dato da je znamo.

Da li tu tajnu glumci znaju, ali je kriju od nas, ili je ni oni ne znaju – i to je tajna. A tajna je neodoljiva.

 

Violina daire i pegla

VIOLINA, DAIRE I PEGLA

N. Koljada / S. Bodraža

Reč reditelja

“Violina, daire i pegla” je jednočina komedija srpskoj publici dobro poznatog ruskog dramatičara Nikolaja Koljade. Radnja komada dešava se na jednoj ruskoj svadbi na kojoj je izbila svađa između dve porodice. Razlog je svadbarski, povezan sa pijanstvom, nebitan….ali sami sukob skida maske sa lica svih aktera u ovom činu. Humor Nikolaja Koljada je neodoljiv, ukorenjen je u mentalitetu, u stavovima malograđana koji kad se izlože bilo kakvom sudu zdravog razuma postaju skoro nadrealni u svojoj bizarnosti….s druge strane on svojim humorom postavlja duboka egzistencijalna pitanja, problematizuje smisao i besmisao ljudskih odluka koje oni donose uz put, “kako padne”, čime tragično određuju dalje tokove svojih života….kao i kod mnogih drugih ruskih dramatičara život se dešava negde drudge, on je samo predstava o sreći i “u širokom luku” zaobilazi glavne aktere koji o njemu sanjaju….tako su naši Lenja i Nataša, mladoženja i mlada, u svojoj mladosti i naivnosti verovali da je brak sasvim nešto drugo od onoga kako im se pokazao….eto baš prvog dana svabe….a i prve bračne noći. Svi učesnici ove svadbe, svi likovi ovog komada velika su deca i u tome je njihova komičnost i njihova tragičnost, ne razumeju da učestvuju u projektu koji je “za večnost” i koji će imati dalekosežne posledice po njihove živote. Dok se koprcaju u svojim banalnim svađama, narastajuće svesni da nemaju nikakve veze jedni s drugima i da su nesrećno požurili da se vežu u rodbinske odnose, senka turobne budućnosti nadvija se nad njima…i u tome je poenta Koljadine komedije jer ona kao da otelotvoruje staru izreku:”Nemoj toliko da se smeješ, plakaćeš posle.”

UPOZNAJ MOG TATU

UPOZNAJ MOG TATU

Režija: Staša Koprivica
Glumci: Nina Janković / Dragana Dabović, Katarina Gojković, Andrej Šepetkovski, Andrija Daničić

Produkcija ‘Kako vam drago’, uz podršku Doma omladine Beograda, Sekretarijata za kulturu i Udruženja dramskih umetnika Srbije, predstavlja komediju “Upoznaj mog tatu”.

VLAST

VLAST

Tekst: Branislav Nušić
Režija: Radoslav Zlatan Dorić

Uloge: Lepomir Ivković, Milan Caci Mihajlović, Jelica Sretenović, Boško Puletić, Radovan Miljanić, Vjera Mujović, Marko Marković

Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Vesna Radović
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski

LOPUŽE

LOPUŽE

(satirična komedija u XII slika)

Tekst: Branislav Nušić
Adaptacija: Velimir Mitrović i Boško Puletić
Ova je adaptacija sačinjena upotrebom scena, fragmenata i citata iz Nušićevih komedija: “Pokojnik”, “Dva lopova”, “Gospođa ministarka”, “Ožalošćena porodica”, “DR”, “Sumnjivo lice” i “Svinja”.

Reditelj: Velimir Mitrović

Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Danica Rakočević
Kompozitor: Branislav Pipović

Lica:
Gospodin – Lepomir Ivković
Gospođa – Vesna Paštrović
Dr. Mladen Đaković, lopov – Srđan Karanović
Milence, Gospođin ljubavnik – Žarko Stepanov
Ana, sobarica Gospođina – Iskra Brajović

HIPERTENZIJA

HIPERTENZIJA

Autor i reditelj: Svetislav Basara
Igraju: Predrag Ejdus i Bane Trifunović

Svetislav Basara, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih književnika, sa već sada antologijski priznatim dramaturškim opusom, u svom komadu Hipertenzija na autentičan, duhovit, ironičan način, bez banalne dnevno-političke aktuelizacije, donosi apsurdno-istinitu priču punu grotesknog i paradoksalnog humora.

OPASNA IGRA

OPASNA IGRA

Tekst: Branislav Nušić
Režija:
Velimir Mitrović

Igraju:

Branko Đurić, Radovan Miljanić, Milan Caci Mihailović, Miljan Prljeta, Vasilija Kokotović, Iskra Brajović

ZLATNA GROZNICA

ZLATNA GROZNICA

Tekst: Milovan Mračević
Režija: Darko Bjeković
Uloge: Jelena Orlović, Milan Tomić, Darko Bjeković

 

Radnja komada nas vodi u 1930. godinu i prati jugoslovenske iseljenike u Kanadi za vreme velike ekonomske krize gde se jedini posao za muškarce mogao naći samo u rudnicima na negostoljubivom severu zemlje, dok su žene bile primorane da rade kao sluškinje po pansionima kanadskih emigrantskih četvrti. Uprkos svom tradicionalnom odgoju, dva iseljenika, Stevo i Luka, kao i jedna mlada žena, Zlata, dolaze u Kanadu “trbuhom za kruhom“ i bivaju uvučeni u dramsko-komični kovitlac koji preti da zauvek naruši sve ono što ih je definisalo kao čestita ljudska bića.

„Svuđ’ su muke, al’ nijesu jednake!“