fbpx

Kategorija: Predstave

Žensko srce u šinjelu

ŽENSKO SRCE U ŠINJELU

Mihajlo Vitezović
Adaptacija i režija: Mirjana Karanović  

Igraju: Nina Grahovac, Jovana Petronijević, Vesna Paštrović

«Tri žene. Same. Niko ih nije terao. Otišle u rat. Da se bore za srpski narod.»
Tri priče iz prošlosti. O Flori Sends, Milunki Savić i Nadeždi Petrović. I tri glumice koje žele da ožive te priče i ostave trag u sadašnjosti.

KAKO VREME BRZO PROLAZI

KAKO VREME BRZO PROLAZI

Branislav Nušić

Scenski kolaž jednočinki
priredio dr Raško Jovanović

Režija – Marko Misirača
Scenograf – Boris Maksimović
Kostimograf – Danica Rakočević
Kompozitor – Branislav Pipović
Scenski pokret – Pjer Rajković

Igraju:
Ivan – Branko Đurić
Olga – Dragana Mrkić
Ana sobarica -Vasilija Kokotović
Nušić – Saša Joksimović

Branislav Nušić

Kako vreme brzo prolazi, scenski kolaž Nušićevih jednočinki sadrži četiri Nušićeva dela. Priređivač ih je svrstao u niz ovim redom: Pod oblacima, drama u jednom činu, Miš, šala u jednom činu; Kod advokata, jedna scena i Pod starost, crtica u jednom činu, da bi ostvario jedinstvenu dramsku celinu, koja bi se mogla označiti kao scene iz bračnog života. Problem koji se obrađuje u prvom delu kolaža Pod oblacimaunekoliko je sličan sa temom u Nušićevoj drami Tako je moralo biti. Naime, ako je u toj drami suprug,  Đorđe, pritešnjen manjkom koji je načinio u službenoj kasi da bi omogućio nešto luksuzniji život svojoj supruzi i  tazbini, u očekivanju skore inspekcije u bezizlaznoj situaciji, jer ne može da nadoknadi novac, tako je  i ovde Ivan, prokockao novac u noći uoči dana kada treba da otputuje i da ga preda nekome u unutrašnjosti te mora potražiti rešenje takve nezavidne situacije. I kao što Đorđe, u drami Tako je moralo biti mora pristati da njegova supruga zatraži novac od svog negdašnjeg ljubavnika, ovde imamo obratnu situaciju – Ivan, uz saglasnost svoje supruge Olge, treba da  potraži novac od žene sa kojom je pre braka bio u ljubavnoj vezi. Ali, potom će pred ovim bračnim parom iskrsnuti i drugi problemi, pored ostalih obostrana nevernost, koja će Olgu dovesti i kod advokata zbog pokretanja brakorazvodne parnice, da bi se posle razmirica zbog bračnih izleta u prošlosti, na kraju, u jednočinki Pod starost  Ivan i Olga pomirili kad ih sin obavesti da su dobili unuka.

Dr Raško V.  Jovanović

VREME ČASTI I PONOSA

VREME ČASTI I PONOSA

Predstava VREME ČASTI I PONOSA hronološki prati razvoj velikog ratnog i ličnog prijateljstva dvojce gorostasa srpske istorije, Vojvode Živojina Mišića i Vojvode Stepe Stepanovića. Ponikli sa iste klase vojne akademije,svoje drugarstvo kroz najteža životna iskušenja, pretvorili su u veliko lično prijateljstvo koje je trajalo,do samog kraja njihovog života!

Vreme-casti-1

Predstava prati istorijske događaje od atentata u Sarajevu, preko bitaka na Ceru i Kolubari, golgote naroda i vojske tokom povlačenja preko Albanije, sve do proboja solunskog fronta, oslobođenja porobljene Otadžbine i stvaranja prve Jugoslavije.
Istoriske ličnosti i ratne događaje nisu uvek procenjivali isto, ali im je ljubav prema narodu i Srbiji, kao i lični integritet uvek bio isti!
(odlomak iz teksta predstave:)

PERVERZIJE U ČIKAGU

PERVERZIJE U ČIKAGU

Tekst: Dejvid Memet, Režija: Dragan Marjanović

Uloge: Dragan Marjanović, Igor Damjanović, Sofija Jurican i Biljana Mitrović

AMERIKANAC U BEOGRADU

AMERIKANAC U BEOGRADU

Tekst: Branislav Nušić
Adaptacija i režija:
Velimir Mitrović

po tekstu predstave „SVINJA – ILI DIJETALNA KOMEDIJA U DVA ČINA“

Uloge: Gojko Baletić, Nela Mihajlović, Boško Puletić, Sonja Knežević

„Ja volim ljude i volim ih baš sa svim njihovim slabostima, i to me ne sprečava da budem nemilostiv. Ko čita kakvu moju priču, gde se smejem čijoj slabosti, osetiće jednovremeno da ja simpatišem onoga kome se smejem i dotičem se nežno njegove rane bojeći se da mu ne izazovem bol.“ – Branislav Nušić

Nušić je pisao i drame razrešavajući sukobe – etikom, patetikom ili – rodoljubljem, a pišući komedije razrešavao je sukobe – smehom koji deluje brže i istinitije od svih etičkih principa. Smeh deluje previše kao sunčeva svetlost. Kada se ima na umu koliko je bilo patnjiu Srbiji Nušićevog doba, a i u Nušićevom životu, onda se može videti koliko je Nušićev smeh bio i lek i samoodbrana i osećanje perspektive i akcija u patnji i superiornost u akciji…

Ukratko – iako je proisticao iz istinskih ljudskih slabosti, Nušićev smeh je snagom svog čovekoljublja („Ja volim ljude…“) uzdizao i ljude iznad njihovih slabosti delujući kao katarza.

Kabare Basara

KABARE BASARA

Svetislav Basara

Adaptacija i Režija: Irfan Mensur

Igraju: Boda Ninković, Neda Arnerić, Irfan Mensur

LOV NA SRNE

Verovatno zabavno veče – LOV NA SRNE

Napisala, režirala i igra: Srna Lango

Dizajn muzike i aranžmani: Vladimir Racković

(Originali: „Ne brini majčice mila” – Aleksandar Djukić, Zoran Simjanović, Marina Tucakovic, “Sva moja lutanja su tužna” – Zoran Simjanović, Marina Tucaković, “Oprosti “(što ti stvaram bol) – Darko Kraljić, Vojkan Borisavljević, “Piši mi”….)

Izbor poezije, autori: Pero Zubac, Danijela Lekić, Karl Sandberg

Plakat: Miroslav Kinđić

Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović

Menjamo žene

MENJAMO ŽENE

Teskt / režija: Rade Vukotić

Igraju: Mina Lazarević, MIlan Kalinić, Srđan Ivanović i Ivana Knežević

 

Nadežda Petrović

Monodrama „Nadežda Petrović“

Produkcija – Festival monodrame i pantomime Zemun
Adaptacija teksta – Biljana Đurović
Uloga Nadežde Petrović – Biljana Đurović
Režija – Božidar Đurović
Kostim i scenografija – Marina Vukasović Medenica
Muzika – Svetislav Božić
Dizajn tona – Zoran Jerković
Grafički dizajn – Zoran Blažina
Muški glas – Miloš Đorđević

OLI MI GA DAT?

OLI MI GA DAT?

Matija Bećković

Režiser: Petar Božović

Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Danica Rakočević
Kompozitor: Branislav Pipović

Igraju:
IMANJA – Petar Božović
NEMANJA – Nebojša Ljubišić

Matija Bećković bolje od bilo koga zna da  osnovu za stvaranje velikog dela treba tražiti tamo gde je to rađeno i ranije i bez čega ne bi bilo najvećih naših dela. To jest u narodnom jeziku i u usmenoj književnosti pa se on vratio narodnim pesmama, Njegošu, Vuku odnosno najneposrednijem narodnom govoru, a posebno dijalektu, jer “dijalekti su dokumenti istorije”, kako reče akademik,  Pavle Ivić.