U februaru 1968. godine, Malo pozorište, današnji Kamerni teatar, izvelo je praizvedbu dramskog teksta, tačnije farse Mirka Kovača „Osipate se polako, vaša visosti“, u režiji Zlatana Dorića. No, nakon premijere, već sutradan ujutro, u teatar je stigla zabrana igranja ove predstave. „Osipate se polako, vaša visosti“ pripada svetu koji sam započeo da slikam knjigama proze „Gubilište“ i „Moja sestra Elida“. Ovaj dramski tekst, koji sam nazvao farsom, beleži trenutak osipanja svih stvari koje su prošle. Ličnosti pokušavaju da urade nešto što će vratiti njihovo stanje sreće verujući u „dobra stara vremena“ kao jedini uslov sreće. U toj nemoći da ma šta učine pred njima se osipaju sve vrednosti. Međusobni odnosi, moralna odgovornost, ljubav, sve je to mrtvo, pokriveno prašinom i nepokretno. Na kraju, ostaje iluzija te sreće, čin u kojem trijumfuje sluga kada svoju ideju poistovećuje sa uživanjem koje priređuje sebi. Tu se završava njegova volja da izmeni svet. Tekst ima realističnu osnovu od koje se, s vremena na vreme, udaljava bežeći u farsu. Ličnosti su često dovedene u stanje apsurda. Kada bih morao izvući osnovnu ideju ove drame, što je inače nepotrebno, onda je to stanje nemoći, stanje laganog osipanja, kao što kaže i sam naslov.“

Mirko Kovač, autor