Svečano otvaranje IX međunarodnog pozorišnog festivala "SLAVIJA 2010" 9. mart, u 20.00h
	Festival otvara glumac MIHAJLO JANKETIC

FORTE CASA TEATRO, Sao Paolo, BRAZIL

Grupa autora
„ALEMBRAR“

Režija: REBECA BRAIA
Scenograf: CONSTANZA ROMERO
Kostimograf: MAGE BLANQUES
Muzika: LUCIANO CARVALHO

Igraju:
Erika Coracini – VALTER, ARLETE
Mage Blanques – ANGELIETE, MARIO, GRADONAČELNIK
Natalia Grisi – GORETE, DEČKO
Wilson Mandri – BERNADETE, ROMUALDO

Glavna tema drame „Alembrar“ je sećanje. Sećanje kao obnavljanje
tradicije. Negovanje tradicije je podsticaj za stalno oživljavanje
našeg identiteta, pošto sve čega možemo da se setimo ne može da
se ponovo dogodi, nego ga treba iznova stvoriti, o svemu ponovo
promisliti, koristeći slike i ideje iz sadašnjeg trenutka i iskustvo iz
prošlosti.

Kada govorimo o sećanju, odmah se setimo pripovedača i otuda naša potreba da stvaramo istoriju govoreći o stvarima. Pripovedač je neko ko poznaje svoju kulturu i tradiciju, koja je prenosi sa generacije
na generaciju. Ipak, čini nam se da se tradicionalna umetnost
pripovedanja gasi. Svakoga dana zasuti smo novinama i drugim
medijima, a pored toga potrebne su nam priče, one lične, subjektivne.
Serviraju nam se činjenice koje su već objašnjene, predočene su
nam njihove posledice i reakcije,sve je prerađeno za nas i nije nam
ostavljen prostor za maštu, za naše tumačenje stvari.
Pored toga, sve što je povezano sa tradicionalnom kulturom sve
više zamenjuje masovna kultura. Muzika, ples, umetnost, kostimi,
čak i religija, su danas fenomeni koje diktiraju mediji. Danas je sve
pretvoreno u proizvode, koji se brzo potroše, ne ostavljaju prostora za
izbor, za različite kulture, za dijalog, pa se tako sve misli i postupci
standardizuju. S obzirom da ovi standardi ne uključuju znanja i
istorijske aspekte, oni stvaraju slaba društva, koja lako odbacuju
ideje.

Mi nemamo ništa protiv progresa i modernizacije, ne negiramo
značaj novih vrsta kulture i komunikacija, ali želimo da govorimo
o ogromnom gubitku za ljudski rod, ako gledamo samo u budućnost
a zaboravljamo ko smo i odakle smo. Sećanja, epovi, uspomene,
sve nas to vezuje za tradiciju, i predstavlja znanje koje se prenosi
sa generacije na generaciju i omogućava nam da se razvijamo kao
ljudska bića.

Ovim komadom želeli smo da osvežimo sećanje na naše korene.