REPERTOAR OSMOG MEĐUNARODNOG POZORIŠNOG FESTIVALA „SLAVIJA 2009“

 9. mart - OKOLO teatar Doma Stanislavkog,
Moskva, Rusija
N.V.Gogolj: „Kockari“

10. mart - POZORIŠTE „SLAVIJA“,
Beograd, Srbija
Branislav Nušić: „Vlast“

11. mart - SARTR,
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Miodrag Žalica: „Zagrljenici“

12. mart - NARODNO POZORIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE, Sarajevo, BiH
Dubravko Jelačić Bužimski: „Ponoćna igra“

13. mart - ŠABAČKO POZORIŠTE,
Šabac, Srbija
Zoran Božović: „Kraljica smeha“        

14. mart - EPILOG TEATAR, Zagreb i
KRISTALNA KOCKA VEDRINEGRADSKO KAZALIŠTE, Sisak, Hrvatska
David Farao: „Gost“

15. mart - POZORIŠTE MLADIH „NIKOLAJ BINEV“,
Sofija, Bugarska
Frank Vedekind: „Smrt i đavo“

16. mart - NOTTARA teatar,
Bukurešt, Rumunija
A.P.Čehov: „Platonov“

17. mart - DRAMSKI TEATAR SKOPLJE,
Skoplje, Makedonija
Edvard Olbi: „Koza, ili ko je Silvija“

Osećanje dosade ne rađa se u čoveku današnjice na isti način kao što se rađalo u čoveku Čehovljevog vremena. Poslednji period kada je vreme sporije proticalo i kada su ljudi imali više vremena da prođu kroz svoja iskustva, pa tako i osećanje dosade, dogodio se, verovatno, u šezdesetim godinama XX veka. Zato je radnja u „Platonovu“ – u viziji Vlada Massacija i scenografiji Dana Titze u pozorištu NOTTARA – premeštena u sredinu prošlog veka. Od tada, ritam života se postepeno ubrzavao, postajao sve suroviji, što je uslovilo da se ljudi osete sve promašenijima.

Pričati „ni o čemu“ je najteže i ti trenuci čine okosnicu zbivanja, gde neki od glumaca, po izboru reditelja Vlada Massacija, ostvaruju svoje najbolje momente (Viktoria Cocias kao raspusna Ana Andrejevna, Gabiela Crisu kao Saša, predivna u svojoj zabavnoj jednostavnosti, Ada Navrot u ulozi zastrašujuće Marije Jefimovne Grekove, Ion Grosu, kao doktor Trilecki i Dani Popesku kao Osip).

Scenografija Dana Titze jednostavna je i skromna, njenu osnovu čini drvena platforma koja prodire u publiku, okružena čitavim nizom praznih flaša na kojima se slegla prašina. Na toj platformi, koja je povremeno osvetljena odozdo, smeštene su u krug jednostavne drvene klupe, jedna sofa i stara zelena fotelja. Oko ovih elemenata scene kreću se likovi i odvijaju naizgled nebitni događaji koji, zapravo, treba da okrenu život naglavce i da se tragično sustignu u smrti Platonova.
„Platonov“ Vlada Massacija je dobro osmišljena predstava, moderna, bez opsednutosti modernošću, koja čini da ponovo postanemo prijatelji sa samima sobom i koja nas podseća koliko je lako promašiti život, odnosno ne živeti život u potpunosti, onako kako život jedino zaslužuje da se živi.

Cristina Modreanu – Gândul