"AMERIKANAC U BEOGRADU"
Tekst: Branislav Nušić
Adaptacija i režija: Velimir Mitrović

Nušić je pisao i drame razrešavajući sukobe – etikom, patetikom ili – rodoljubljem, a pišući komedije razrešavao je sukobe – smehom koji deluje brže i istinitije od svih etičkih principa. Smeh deluje previše kao sunčeva svetlost. Kada se ima na umu koliko je bilo patnjiu Srbiji Nušićevog doba, a i u Nušićevom životu, onda se može videti koliko je Nušićev smeh bio i lek i samoodbrana i osećanje perspektive i akcija u patnji i superiornost u akciji...

Ukratko – iako je proisticao iz istinskih ljudskih slabosti, Nušićev smeh je snagom svog čovekoljublja („Ja volim ljude...“) uzdizao i ljude iznad njihovih slabosti delujući kao katarza.

Draga gospođo,

U više ste mi mahova ispovedili želju da se okušate u glumi. U dugim razgovorima mi smo zajednički preturali u sećanju repertoar, ne bi li našli koje bi role odgovarale Vašem temperamentu, Vašim manirima i sklonostima i, kada nismo uspeli, Vi mi rekoste: „Kad biste Vi hteli da što napišete!“
U poznatoj svojoj slabosti prema damama, a precenjujući svoju snagu, ja sam Vam to lakomisleno obećao, zaboravljajući na svoj reumatizam, bronhijal, enfizemu i srčani zamor.
Mene su lekari naterali da ovoga leta pođem na odmor i naročito mi naglasili da bi to imao biti i fizički i duševni odmor. Propisana mi je toga radi naročita dijeta: nezamorno šetanje po čistom zraku, laka hrana i što manje uzbuđivanja i naprezanja.
Ti propisi, kojih sam se vrlo strogo pridržavao omogućili su mi da napišem ovaj dijetalni komad za Vas.
Znam već unapred da će se Vaše utančano estetsko osećanje buniti zbog ovako neestetskoga naslova komada, ali ga, na žalost, nisam mogao izbeći. Jedna od rđavih strana mu je, na primer, i to što mi onemogućava da komad, koji sam za Vas napisao, Vama i posvetim.
Ipak, predajući Vam, draga gospođo, ovaj rukopis, koristim se da ponovim izjave simpatija, koje su moj nepromenljivi osećaj prema Vama.

Juna 1935. godine
Biograd na Moru

B. Đ. Nušić