Ja pozdano osećam odakle mene vreba najveća nedaća: ne umem, brate, dovoljno da poštujem naše narodne tribune. Baš tako! Oni nas savetuju lepim, a ja njima bekrijam uznos. Oni nama i milom i silom, a ja njima terciram: sunce grije, kiša lije, đavoli se legu. Oni se, ljudi, salomiše na mitinzima da nam rastumače suštinu tranzicije, a ja im ispivam one njiovečaše ladne vode sa predikaonice. Sad, ljubila ih majka, nemaju čime kašalj da speru, misao im se ukrutila u guši, sad bleju. A ja nakrivio šajkaču i tobož gledam u nebesa da nam oluja ne uspori procese... |
