U svitanje, kad noć više nije noć, a dan još uvek nije dan, u snoviđenjukad san nije zaista san, a java nije to što imamo, u muzici kad ton još uvek ne možemo da uhvatimo, a tu nam je neprestano u pamćenju, postoji jedan vanvremenski i vanprostorni svet. Svet čarolije, magije, svet koji katkad nastaje u treptaju našeg oka, u deliću otkinutog sna, u drhtaju glasa.
U tom svetu postoji igra, tamo živi muzika i rađaju se čarolije.
Čarobnice koje stvaraju svoj svet imaju moći da naprave čoveka, daruju mu dušu, osećanja, igru, daruju mu veselje, radosti, ples, ali njemu je potrebno više, treba mu njegova polovina, ljubav smrtne žene, jer ni raj nije rajako si u njemu sam. |
