KOŠTANA

KOŠTANA

Bora Stanković

Reditelj: Velimir Mitrović
Adaptacija: Boško Puletić

Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf:Danica Rakočević
Koreograf: Milan Bosiljčić
Dodatnu muziku i efekte komponovao Branislav Pipović

U predstavi igraju:
Igraju: Vesna Paštrović, Boško Puletić, Lepomir Ivković, Žarko Stepanov

0 adaptaciji:

Znam da je puno puta upravo tako postavljen, ali nisam nikada poverovao da je Koštana komad sa pevanjem i pucanjem.

Pokušao sam prvi put da značajnije u predstavu uklopim ono što je Bora rekao u naslovu i karakterizaciji lika ,da je Koštana ciganka IGRAČICA i pevačica.Sve pesme koje Koštana peva su zapisane i one su izrazito lirske, ali među njima nema ni jedne koja opravdava haos i pomamu za njom o kojoj govori Arsa u komadu.

Šta je Kostana igrala nije tačno zapisano (sem sigurno čoček)a ja sam poverovao da je pre svega erotičnost njene igre ,razlog tolike njene popularnosti. Tadašnje Vranje bilo je granica dve države i tromeđa tri naroda Turskog,Albanskog i Srpskog. Zato su u muzičkoj podlozi zastupljena sva tri etno melosa.

Koštani se nudi povlašćen i situiran život u najbogatijoj kući u gradu,ali u suštini -zlatni kavez.Između Hadži Tomine kuće-zlatnog kaveza …i čerge, koštana bira čergu ,jer time bira ….Slobodu.I na kraju, nisam nikada poverovao da je Koštana melodrama sa depresivnim krajem. Mislim da je to priča o izboru.Kostana nije samo udata na silu,-ona ima izbor. Zaljubljen je i voli je mnogo ,sin najvećeg gazde u tadašnjem Vranju. I zove je da pobegnu zajedno.Šta bi se dalje desilo da je bilo tako. Hadži Toma bi se ljutio ali bi popustio pogotovu kad bi se pojavilo…….unuče.Pošto se u tekstu kaže da su se pobili sa Arnautima i doveli je iz Turske u igračkim numerama ima turskog i arapskog melosa i pokreta.

I zato je za mene oduvek priča o Koštani bila priča,……….. o ljudskoj potrebi za ….slobodom.

BOŠKO PULETIĆ

ŽAL ZA MLADOST NIJE ŽAL ZA ONIM, ŠTO JE BILO LEPO I VELIKO, PA NEPOVRATNO PROŠLO.TO NIJE JAUK SAGORELE I POTROŠENE STRASTI,TO JE MNOGO VIŠE-ŽALjENjE ZA ONIM ŠTO NIJE BILO, ŠTO SE NIJE IMALO,NI OSTVARILO.
U BORINOM VRANjU SE NIKADA NE SPAVA, NEGO SE LjUBI I PLAČE, DAN I NOĆ. I JEDNA MISAO LUTA, U SRED VRANjANSKE NOĆI OBASJANE MESEČINOM.. DA JE SVE U SVEMU:SAMO KADA SE IDE DO KRAJA!
ŽIVOT POSTOJI SAMO DOK POSTOJI LjUBAV!
A SVU SVOJU UMETNOST BORA STANKOVIĆ JE POSVETIO, NEUTOLjENOJ ŽUDNjI ZA LjUBLjAVLjU I SLOBODOM.
NADAHNUT TIM IDEALIMA ON JE NAŠ SAVREMENIK, A TO ĆE OSTATI I BUDUĆIM NARAŠTAJIMA!(Milisav Milenković)

POZORIŠTE “SLAVIJA” SPAŠAVA ČAST NACIONALNE DRAME!

Večeras sam uživao u premijeri KOŠTANE, velikana Bore Stankovića. Izuzetno kvalitetnu i veštu adaptaciju priredio je vrstan poznavalac teatra Puletic Bosko. Sem Boška u predstavi su, vešto vođeni sigurnom rediteljskom rukom Velje Mitrovića, nadahnuto igrali Lepomir Ivković, koji je ulogom Hadži Tome potvrdio da je gromada od glumčine; lepršava, furiozna, tanana Vesna Paštrović pravilno gradeći složeni lik Koštane i Žarko Stepanov, slomljen od ljubavi u sredini koja tu ljubav ne razume.
TUMAČENJE NACIONALNE DRAME ZA PRIMER!

Milovan Zdravković