REPERTOAR

		PRETHODNI FESTIVALI:

		- DEVETI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2010“
		- OSMI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2009“
		- SEDMI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2008“
		- ŠESTI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2007“
		- PETI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2006“
		- ČETVRTI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2005“
		- TREĆI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2004“
		- DRUGI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2003“
		- PRVI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL - „SLAVIJA 2002“


PRVI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2002“
Festival je otvorila glumica Mira Stupica. Mira Stupica UČESNICI: Bosna i Hercegovina, Sarajevo Josip Pejaković: „Čo’jek na četiri noge“ SR Jugoslavija, Bar Barski ljetopis Veljko Radović: „Jakov grli trnje“ SR Jugoslavija, Beograd Atelje 212 Semjuel Beket: “Poslednja traka“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo SARTR Ežen Jonesko: „Stolice“ SR Jugoslavija, Beograd Narodno pozorište Ljubomir Simović: „Hasanaginica“ "Hasanaginica" Makedonija, Bitolj Narodno pozorište Coume Moile Piaf: „Edit Pjaf“ SR Jugoslavija, Beograd Atelje 212 Dragan Uskoković : „Čegović“ Bosna i Hercegovina, Banjaluka Narodno pozorište Nikolaj Koljada: „Kokoška“ SR Jugoslavija, Beograd Pozorište „Slavija“ Dušan Cvetić: „Damin Gambit“ Austrija, Beč Zijah Sokolović: „Kabares-Kabarei“ Prateći program: Veče Radeta Šerbedžije Koncert Grupe „Foltih“ – Bitolj Veče Petra Kralja Kabare „Putuj Evropo“, Gorana Sultanovića Na prvom Festivalu nije bilo predviđeno formiranje žirija i dodela nagrada.


DRUGI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2003“
Festival je otvorio glumac Ljuba Tadić. Ljuba Tadić UČESNICI: Hrvatska, Zagreb Teatar u gostima Ronald Harvud: „Kvartet“ Slovenija, Ljubljana Evropski mesec kulture A.P. Čehov-Zijah Sokolović: „Medved“ Nemačka, Dizeldorf Evropski romski teatar „Pralipe“ Dragica Potočnjak: „Kalea“ Slovenija, Ljubljana Slovenačko narodno pozorište Caryl Churchill: „Tamo daleko“ SR Jugoslavija, Novi Sad Srpsko narodno pozorište Bogdan Španjević: „Nakaze“ SR Jugoslavija, Nikšić Nikšićko pozorište Goran Bulajić: „Presuda“ SR Jugoslavija, Cetinje Kraljevsko pozorište Zetski dom Alfred Gari: „Kralj Ibi“ Madjarska, Budimpešta Srpsko pozorište u Madjarskoj G. Anđel-M.Rus: „Somborska ruža“ Makedonija, Bitolj Narodno pozorište Risto Krle: Pare su ubistvo Prateći program: Izložba skica i crteža Mire Čohadžić i sećanje na nju Romsko veče: Pralipe i biseri Srema Veče Radka Poliča Veče Svetlane Bojković Veče Mire Banjac Veče Mete Jovanovskog Žiri Festivala: Mira Banjac, glumica Želimir Orešković, reditelj Milica Novković, dramski pisac NAGRADA «DON KIHOT» ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI: Narodno pozorište Bitolj, Makedonija R. Krle: „Pare su ubistvo * Predstave nisu izvedene zbog dana žalosti povodom ubistva Premijera Srbije, dr Zorana Đinđića.


TREĆI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2004“
Festival je otvorio glumac Radko Polič. Radko Polič Učesnici: Makedonija, Skoplje Dramski teatar Hose Rivera: „Marisol“ Bugarska, Sofija Credo Teatar Nikolaj Gogolj: „Šinjel“ Albanija, Tirana Narodno pozorište K. Varnalis: „Odbrana Sokratova“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo SARTR Darko Lukić: „Kraljice“ Srbija i Crna Gora, Beograd Pozorište na Terazijama M. Zablaćanski: „Zamisli život“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo SARTR Safet Plakalo: „Phoeniks je sagoreo uzalud“ Srbija i Crna Gora, Cetinje Kraljevsko pozorište Zetski dom Alfred Žari: „Kralj Ibi“ Slovenija, Gorica Međunarodna koprodukcija (Slovenija, Hrvatska, Italija, Mađarska) Marjan Bevk: „Pismo s fronta“ Engleska, London ACT TC Po delu Endrjua Risika „Troja“ - „Muškarci ne ratuju zbog žena“ Hrvatska, Zagreb Kerempuh Dušan Kovačević: „Balkanski špijun“ Prateći program: Veče Meta Jovanovskog Veče Svetlane Bojković Veče Mire Banjac Žiri Festivala: Želimir Orešković, reditelj Veljko Radović, dramski pisac Filip David, pisac NAGRADA «DON KIHOT» ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI: Credo Teatar, Sofija, Bugarska Nikolaj Gogolj: „Šinjel“ * Predstave su izvedene na III umesto na II Festivalu zbog dana žalosti povodom ubistva Premijera Srbije, dr Zorana Đinđića.


ČETVRTI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2005“
Festival je otvorila Olivera Marković. Olivera Marković Učesnici: Bugarska, Sofija Pozorište „Ela“ Po Hašeku, Alenu, Jerfejevu „Za idiote koji bodu oči“ Srbija i Crna Gora, Podgorica Crnogorsko narodno pozorište Martin McDonagh: „The Beauty Queen“ Izrael, Givataim Pozorište „Givataim“ Roni Feldman: „Nečujni ljudi“ Mađarska, Budimpešta Srpsko pozorište Lenđel, K. Kovač, M. Rus: „Pastir vukova“* Hrvatska, Zagreb Teatar Exit S. Berkof: „Dekadencija“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo SARTR Ibrahim Kajan: „Katarina Kosača“ Ukrajina, Kijev „Suzirija“ Bulat Okudžava: „U ulici doboša“ Makedonija, Skoplje Dramski teatar Goran Stefanovski: „Živ čovek“ Prateći program: Veče Mihaila Janketića Veče Dragice Tomas Veće Petra Banićevića Veče Ivana Bekjareva Žiri Festivala: Veljko Radović, dramski pisac Tanja Mandić-Rigonat, reditelj Marian Bevk, reditelj NAGRADA «DON KIHOT» ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI: Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica Martin McDonagh: „The Beauty Queen“ * Predstava je trebalo da bude odigrana 12.3.2003. ali nije zbog tragičnog ubistva Premijera Srbije, dr Zorana Đinđića. Izvedena na isti dan 2 godine kasnije.


PETI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2006“
Festival je otvorio glumac Petar Banićević. Petar Banićević Učesnici: Srbija i Crna Gora, Beograd Pozorište „Slavija“ Miodrag Ilić. „Žanka“ Ukrajina, Kijev „Suzirija“ Erik Emanuel Šmit: „Prikrivena ljubav“ Litvanija, Kaunas Kamerni teatar Aleksandar Puškin: „Pikova dama“ Bugarska, Plovdiv Dramski teatar Ljubiša Georgijevski: „Filoktet“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo Pozorište mladih Nik Vud: „Trg ratnika“ Bosna i Hercegovina, Sarajevo Dušan Kovačević: „Doktor Šuster“ Makedonija, Skoplje Makedonsko narodno pozorište Po Sofoklevoj „Elektri“- „Bezimeni“ Srbija i Crna Gora, Sremska Mitrovica Pozorište „Dobrica Milutinović“, Šabačko pozorište Jovan Sterija Popović: „Ženidba i udadba“ Srbija i Crna Gora, Cetinje Kraljevsko pozorište Zetski dom Danilo Kiš: „Drveni sanduk Tomasa Vulfa“ Italija, Udine Pozorište Incerto/CSS Stalno pozorište inovacija FVG Eduardo Erba: „Njujorški maraton“ Prateći program: Otvaranje izložbe fotografija iz predstava Ljube Tadića odigranih u pozorištu „Slavija“ i sećanje na njega. Žiri Festivala: Radomir Putnik Marian Bevk, reditelj Petar Zec, reditelj NAGRADA «DON KIHOT» ZA NAJBOLJU PREDSTAVU U CELINI: Kamerni teatar Kaunas Aleksandar Puškin: „Pikova dama“



ŠESTI MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „SLAVIJA 2007“
Festival je otvorio glumac Pero Kvrgić. BEOGRAD, 9.-16. mart 2007. Žiri festivala: Gradimir Gojer Radomir Putnik Andrei Moskwin Nagrada "DON KIHOT" za najbolju predstavu u celini rad vajara Nikole-Kolje Milunovića

PETAK, 9. MART 20.00h
HRVATSKA PLANET ART – D.K. GAVELLA, Zagreb Džef Baron U POSETI KOD GOSPODINA GRINA Režija: Aida Bukvić Prevodilac: Marko Torjanac Kostimograf: Đurđa Janeš Scenograf: Dražen Grubišić Izbor muzike: AIDA BUKVIĆ BRANKO VODENIČAR Uloge: Gospodin Grin – PERO KVRGIĆ Ros Gardiner – LUKA DRAGIĆ Prvi pozorišni komad Džefa Barona „U poseti kod gospodina Grina“, sa Elijem Valahom u naslovnoj ulozi, Društvo dramskih umetnika SAD je nominovalo za najbolju dramu. Drama je prevedena na 22 jezika i postavljena na pozornice širom sveta u više od 250 različitih izvedbi. U mnoštvu nagrada ističu se one za najbolju predstavu u Izraelu, Grčkoj, Nemačkoj i Turskoj. „Kako se susresti u današnjem svijetu koji je individualnost postavio na prvo mjesto? Koliko god izgledalo dobro da je JA mjerilo svijeta, da to JA odredjuje granice tog svijeta, postoji problem. Ispunjavanje želja i potreba stvara jedan zid oko tog JA i ono ostaje samo i osamljeno. Ograđeno zidom vlastitih želja i potreba, ne može komunicirati ni sa kim izvan ograde, ni sa najbližima, kao što se to događa u ovoj drami. Jedan lik (stari Židov) je zanijekao vlastito dijete jer se udala protiv njegove volje (za ne-Židova), drugi (poslovno uspješan mladić) sa srami i sebe i roditelja jer ne prihvataju njegovu seksualnost. I tako JA postaje samo, osamljeno, nesretno i nekako zgrčeno. Umjesto slobode individualnosti, na kraju je JA zatvoreno u zatvoru samoće. ... Ono zarobljeno JA, tek kada pokaže iskreni interes za drugog, može srušiti zid i pobijediti samoću. Jer, da bi zavolio drugu osobu, moraš joj se približiti , a da bi joj se približio moraš se otvoriti. U drami će oba lika na kraju za svoju hrabrost biti nagrađeni, kao i mi u gledalištu, gledajući dramu koja tako umješno vodi likove od smjeha do tople emocije, otvarajući prostor za glumačke bravure.“ Sanja Nikčević


SUBOTA, 10. MART 20.00h
SRBIJA POZORIŠTE «BORA STANKOVIĆ», Vranje Borisav Stanković KOŠTANA Režija: RADOSLAV RADIVOJEVIĆ Scenograf: Aleksandar Mihajlović, Radoslav Radivojević Kostimograf: ZORA ŽIVADINOVIĆ DAVIDOVIĆ Koreograf: PETAR PJER RAJKOVIĆ Uloge: Hadži Toma – DRAGOLJUB JOVANOVIĆ Stojan – MILAN TOŠIĆ, MIHAEL STOŠIĆ Arsa – NINOSLAV TRAJKOVIĆ Mitka – DRAGAN BOŽA MARJANOVIĆ Marko – ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ Policajac – NENAD NEDELJKOVIĆ Grkljan – SAŠA STOJKOVIĆ Magda – Tamara Stošić Koštana – Aleksandra Saška MANASIJEVIĆ Salče – RADMILA ĐORĐEVIĆ Zada – ŽETICA JOVANOVIĆ Muzičari – MIROSLAV ILIĆ, MILJAN ALEKSIĆ MILAN STOJČIĆ «Ovaj naš stari, ali uvek simpatični, komad nikada se neće skinuti sa repertoara, naročito u Vranju, koje u pozorištu neobično uživa i koje sa osobitim pijetetom dolazi da gleda svoju «Koštanu». Ovoga leta Niško pozorište je dva puta davalo «Koštanu» i oba puta kuća je bila puna. Dolazili su mladi da bar na pozornici vide svoje pretke, dolazili su stari da se osveže uspomenama iz mladosti. A tih starijih, koji znaju nekadanje doba Koštanino, koji su uživali u pesmi njenoj i koji su tolike noći provodili sa njom, ima još dosta živih. I zato, kad god se Koštana na pozornici daje, jedan i drugi, i celo Vranje smatraju za dužnost, za osobito uživanje i radost, da na predstavu dodju. U ličnostima na bini oni gledaju svoje stare a stari gledaju svoje «drugare» pa i sami sebe. Bora Stanković je najviše učinio za svoje mesto jer je svojim delima, a naročito «Koštanom», ovekovečio Vranje, i dao mu jedan kult, zbog čega je ono poznato svuda, u celoj zemlji. Draži ondašnjeg života, koje je Bora tako lepo izneo, privlače sve koji za njih saznaju iz njegovih dela i oni, koji u Vranje dodju, traže ostatke iz prošlosti i osvežavaju je uspomenama iz te simpatične prošlosti.» Vranjski Glasnik Broj: 22, strana 2 15.10.1924. A od tada skoro vek i »uvek simpatični komad nikada se neće skinuti sa repertoara, naročito u Vranju...«


NEDELJA, 11. MART 20.00h
BUGARSKA NARODNO BUGARSKO POZORIŠTE „IVAN VAZOV“, Sofija Patrik Suskind KONTRABAS Režija: Plamen Markov Scenograf: Nevena Beleva Uloga – Valentin Ganev „Briljantno! .... Neverovatan šou sa jednim licem!“ „Virtuozni «Kontrabas» od Suskinda-Ganeva-Markova .... Monodrama u Nacionalnom teatru je predstava koja nam daje nadu... Predstava je velika ne samo zbog teksta i režije. Svojom izvanrednom glumom Valentin Ganev čini da zaboravimo na vreme ... Postoji samo nekolimo glumaca koji mogu da ostvare lik tako emocionalno raznovrsan, tako kontroverzan i ironičan. Ganev je očigledno jedan od njih. Na prvi pogled izgleda kao da ne koristi specijalne glumačke tehnike... Njegovi najkomplikovaniji trikovi deluju laki i izvodivi ... Zahvaljujući inteligentnom humoru u predstavi, kojim su izvanredno ovladali Plamen Markov i Valentin Ganev, sat i po vremena proleti za tren.“ „Majstorski napravljena kombinacija složenosti i jednostavnosti! ... Glumac postiže veoma komplikovanu ravnotežu na ivici izmedju jednostavnosti- primamljive neformalnosti i uzdizanja - istovremeno senzualan i intelektualan... Šokantno dobro.“ „Koristeći tenziju izmedju čoveka i muzičkog instrumenta, glumca i objekta, živog tela i uglačanog korpusa instrumenta, režiser Plamen Markov se poigrava sa izolacijom modernog čoveka, njegovom komplikovanošću i manijama, njegovim razočarenjima i željama ... Valentin Ganev je virtuoz ...“ Iz kritika


PONEDELJAK, 12. MART 20.00h
RUSKA FEDERACIJA MALI DRAMSKI TEATAR, Sank Peterburg Maksim Gorki NA DNU Režija: Lev Erenburg Scenograf: V. Polinovski Kostimografi: E. Šapkaits, O. KULEŠOVA, M. JURCEVA, T. RAHALOVA Uloge: Mihail Ivanovič Kostiljov, čuvar prenoćišta, – Evgenij Karpov Vasilisa Karpovna, njegova žena – Olga Albanova Nataša, njena sestra – Maria Semenova Vaska Pepel, mladi lopov – Sergej Umanov Kleš Andrej Mitrič, bravar – Jurij Evdokimov Ana, njegova žena – Helga Filipova Nastja, prostitutka – Svetlana Obidina Kvašnja, prodavac raviola – Tatjana Rjabokon Bubnov, šeširdžija – Konstantin Šelestun Baron – Danil Šigapov Glumac – Kiril Semin Satine – Artur Haritonenko Luka, hodočasnik – Vadim Skvirskij Krivoj Zob – Tatjana Kolganova „U ovom komadu Maksima Gorkog većina od nas je navikla da vidi revolucionarne likove i društvenu bedu, tamu i beznadežnost, ali u ovoj predstavi ta priča postaje obična i prepoznatljiva celom čovečanstvu. To je jedna filozofska priča, puna strastvenog apela za slobodom i svetlošću. Tama dna je ovde nužna ne samo da bi sunce sijalo još jače. Čuveno prenoćište Maksima Gorkog gubi svoje uobičajeno značenje, pretvara se u apstraktni splav, veličanstvenu Nojevu Barku, na kojoj „muškarci i osobe“ filozofiraju na svom putu. Bosonogi čudaci, čudni likovi u ovoj paraboli traže svetlost, ljubav, izbavljenje ... Njihov put je težak, a ponekad se prividna sreća pretvara u iluziju – fatamorganu. Iluzije i fatamorgane ih okružuju, ponekad ih zbunjuju i zastrašuju, a ponekad im daju nadu i donose promenjivu sreću. „Na dnu“ govori o ljubavi, nedostižnoj, i bolnoj, lekovitoj i prelepoj. „Na dnu“ govori o životu, u kojem je često teško poverovati u realnost. „Na dnu“ govori o smrti, koja otvara put za novo postojanje. „ Erenburgovo emocionalno eksplozivno tumačenje ove priče o grešnicima, gubitnicima, razbojnicima i žrtvama, je klasičan primer jednog ansambla u kojem veliki broj izuzetno malih priloga čini jednu celinu veću od svakog pojedinačnog dela.“ „Režiser Lev Erenburg, koji je ujedno i lekar, rigidno daje likovima dijagnozu. To nisu lutalice Maksima Gorkog, nego otpadnici današnjeg vremena: beskućnici, skitnice, pijanice i narkomani. Radnja se ne dogadja u nekom prihvatilištu nego u napuštenom podrumu. Protagonisti su mladi, kao i glumci, tako da je predstava puna energije i čak teskobe. Izgubivši sve, na dnu života, likovi su uspeli da sačuvaju ljudskost i sposobnost da vole. Najjači momenti u predstavi „Na dnu“ se odnose na prelazak u drugu realnost, kada se nada u vaskrsnuće duše radja u najtragičnijim i beznadežnim trenucima.“ Iz kritika


UTORAK, 13. MART 20.00h
RUMUNIJA POZORIŠTE „VALAH“, Đurđu Dumitru Solomon MIRIAM Režija: Mircea Cretu Scenografija: Olimpia Damian Muzika: Cosmin Cretu Filmske slike: Mihaita Decu Uloge: Miriam – Giulia Ionescu Konrad, Hajnrih, Rudi – Cosmin Cretu George Visan Tužilac – . Livius Rus Advokat – Violeta Teasca Judit – Gabi Munteanu Majka – Anca Alecsandra Otac – Toma Vasile Kapetan – Ion Cojocaru Vojnici – Eugen Stoian, Birkle Victor „Predstava predstavlja tragediju mlade jevrejske devojke. Strahote rata i prisustvo smrti pretvaraju nevinu mladu devojku u prostitutku koja mora da prodaje sebe da bi zaradila za život. Njena promena nije potpuna, zato što ona ne zaboravlja. A to boli. Ovo je predstava koja zaslužuje najjači aplauz publike.“ „Režiser Mircea Cretu predstavlja sa velikom nežnošću i osećajnošću sva iskustva koja doživi Miriam. On realizuje predstavu uz pomoć moderne tehnologije – to je mešavina filma, pozorišta i muzike i postiže potpuni uspeh. Sve ovo daje nam za pravo da tvrdimo da je to predstava nabijena emocijama, koja nailazi na snažan odjek kod publike.“ „Izvodjači glavnih uloga – dopunjavaju jedno drugo i veoma dobro komuniciraju. Veoma su osetljivi na nijanse, i ostavljaju utisak veoma senzitivnih likova, sa svim svojim slabostima i idealima.“ Iz kritika


UTORAK, 13. MART 22.00h
PRATEĆI PROGRAM KABARE GORANA SULTANOVIĆA "JA PEVAM SVOJ BLUZ" Učesnici: Goran Sultanović, Dušan Bezuha i Aleksandar Grujić


SREDA, 14. MART 20.00h
CRNA GORA CRNOGORSKO NARODNO POZORIŠTE, Podgorica Valentin Krasnogorov AJMO NA SEX Režija: Lidija DedoviĆ Scenograf: Ivanka Vana PreleviĆ Kostimograf: Ivana VasiĆ Koreograf: Tamara VujoŠEVIĆ-MandiĆ Izbor muzike: Lidija DedoviĆ Uloge: Žena: NADA VUKČEVIĆ Devojka: ANA VUJOŠEVIĆ Muž: DEJAN IVANIĆ Profesor: SIMO TREBJEŠANIN Sestra: NIKOLA PERIŠIĆ SEXY BAND: Sanja RaiČkoviĆ Vjera NikoliĆ Ivan MaroviĆ Vladimir PopoviĆ Golub DamjanoviĆ “Svaka osoba u ovom čudnom, apsurdnom komadu priča i misli samo na seks. Ovo je otvorena dramska struktura. Nema zapleta u tradicionalnom smislu te reči. Akcija karaktera je motivisana usamljenošću i seksualnom željom. Oni tragaju za ljubavlju i toplinom, žudeći da pobegnu od svih problema. Može se slobodno odabrati žanr.” Valentin Krasnogorov „Ovo je kabare. O seksualnosti kao spasu i nužnosti. Kabare. Imaginarni svijet libida. Potisnutih želja. Kabare. Kontakt sa publikom. Komunikacija. Samopotvrda. Suludo bjekstvo. Od usamljenosti. Kabare. Intima. Erotika. Zabava. Provokacija. Muzika. Perverzija. Muzika. Ples. Bliskost. Kabare. Uzdiže seksualnost na nivo Neophodnog Eruptivnog Verbalnog Tjelesnog Provokativnog. Plesno-pjevačkog. Ajmo na sex je poziv na sex. Na oslobođenje. Na kafu. Piće. Razumjevanje.” Lidija Dedović


ČETVRTAK, 15. MART 20.00h
MAKEDONIJA MAKEDONSKO NARODNO POZORIŠTE, Skoplje E. Jonesko LUDILO ZA DVOJE Režija: DEJAN PROJKOVSKI Scenograf: VLADO GOREVSKI Kostimograf: BLAGOJ MIŠEVSKI Muzika: GORAN TRAJKOVSKI Uloge: GORGI JOLEVSKI ISKRA VETEROVA «Gorgi Jolevski i Iskra Veterova ginu na sceni. Ne fizički već misaono, glumački snažno, psihološki nabijeno, sa akcijom koja sa njih prelazi na publiku. Napolju je rat, puca se a njih dvoje vode svojevrsnu bitku, uljuljkani u prividu da su zaštićeni od spoljnjeg zla. Njihova bitka je bespoštedna, na trenutke pretvaraju se u krvožedne zveri da bi odmah zatim shvatili da su oni ljudska bića koja se vole. Svojom režijom, Dejan Projkovski minimalističkim pristupom pravi pozorišnu čistu predstavu u kojoj Jonesko više nije autor apsurdnog teatra već autor realnog života ...» Iz kritike


PETAK, 16. MART 20.00h
RUSKA FEDERACIJA DRŽAVNO DRAMSKO POZORIŠTE IZ OMSKA Avgust Strindberg GOSPODJICA JULIJA Režiija: Evgenij Marčeli Scenograf: Igor Kapitanov Kostmograf: Fagilja Seljskaja Muzika: Igor Esipovič Uloge: Gospodjica Julija – Ekaterina Potapova Žan – Vitalij Kišenko Kristina – Inga Matis Broj 1 i broj 2 – Ilona Brodskaja Igor Esipovič Majzinger Marija Stepanova Zajtuna Smirnova Državno dramsko pozorište iz Omska je jedno od vodećih pozorišta u Rusiji, osnovano 1874. Zgrada pozorišta je izgradjena 1905. a danas se smatra umetničkim delom arhitekture i zaštićena je saveznim zakonima. Ovo je 133. pozorišna sezona Državnog dramskog pozorišta iz Omska, a na njegovom čelu se nalaze generalni direktor Viktor Lopukhin i umetnički direktor Evgenij Marčeli. Na repertoaru ima oko 20 predstava, a jedan od hitova ove sezone je i «Gospodjica Julija». Državno dramsko pozorište iz Omska je dva puta dobilo najveću državnu nagradu Rusije, koja nosi ime K.S. Stanislavski. U 2006., ovo pozorište i njegov umetnički direktor osvojili su glavnu rusku pozorišnu nagradu „Zlatna maska“ za „Voćnjak trešanja“ i „Gospodjicu Juliju“. „Gospodjica Julija“ je moj komad. On živi u meni već duže vreme i ja ga veoma volim, jer on sadrži glavnu temu. Tema sadrži ono što me je uvek interesovalo: čoveka i ženu. To je moja tema. I ona je tu sasvim jasna. Tu se zaista o njoj radi. Komad nije tako jednostavan i shvatam da je Strindberga interesovalo nešto drugo dok je pisao komad. Bio je pun besa zbog ženske emancipacije i zbog toga je patio. Verujem da su to bile njegove glavne ideje. Ali najvažnija stvar za mene je vrela strast koja nema logično objašnjenje. Sva kultura glavne junjakinje protestvuje protiv strasti, ali strast pobedjuje. Priroda prevladava nad kulturom.“ Evgenij Marčeli

Telefon: 011/241-5222