REPERTOAR OSMOG MEĐUNARODNOG POZORIŠNOG FESTIVALA „SLAVIJA 2009“

 9. mart - OKOLO teatar Doma Stanislavkog,
Moskva, Rusija
N.V.Gogolj: „Kockari“

10. mart - POZORIŠTE „SLAVIJA“,
Beograd, Srbija
Branislav Nušić: „Vlast“

11. mart - SARTR,
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Miodrag Žalica: „Zagrljenici“

12. mart - NARODNO POZORIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE, Sarajevo, BiH
Dubravko Jelačić Bužimski: „Ponoćna igra“

13. mart - ŠABAČKO POZORIŠTE,
Šabac, Srbija
Zoran Božović: „Kraljica smeha“        

14. mart - EPILOG TEATAR, Zagreb i
KRISTALNA KOCKA VEDRINEGRADSKO KAZALIŠTE, Sisak, Hrvatska
David Farao: „Gost“

15. mart - POZORIŠTE MLADIH „NIKOLAJ BINEV“,
Sofija, Bugarska
Frank Vedekind: „Smrt i đavo“

16. mart - NOTTARA teatar,
Bukurešt, Rumunija
A.P.Čehov: „Platonov“

17. mart - DRAMSKI TEATAR SKOPLJE,
Skoplje, Makedonija
Edvard Olbi: „Koza, ili ko je Silvija“

Naš „Slavija“ teatarski festival, pa još međunarodni bez ograničenja i razgraničenja, uveliko popularnog Teatra „Slavija“, u proteklih sedam godina živeo je svoje neodoljivo dečaštvo – i sada sa osmom povorkom pozorišta otvorenog sveta i otvorenog beogradskog srca ulazi u svoju mladost – valja svakako reći: Festival „Slavija“ nije ušao u Beograd kao Minerva sa kacigom na glavi! Niti sa pobedonosnim znakovima bitefovskim, naprotiv, ovaj festival je dobio krila u nepovoljnim i oskudnim vremenima, kada je umetnosti u nas bilo: biti il’ ne biti!

I „Rodilo se valja ga njihati!“ U nastupajućem osmom festivalskom krugu možemo se nadati još boljim, zrelijim predstavama, spektaklima malih scena, minijaturama koje će nas razgaliti i poneti i nerazlučenim oblicima svekolikog teatarskog života po svetu – od Okinave do Avinjona, od Sankt Peterburga, do drevnih švajcarskih gradova, od Skoplja do Budimpešte.

Festival „Slavija“ diše i živi kao Igra staklenih perli, tih martovskih večeri sa dahom očekivanog proleća, zajedno sa mlađom, radoznalijom i vidovitom publikom, pristojnim i dostojnim ulaznicama, domaćinski širom otvorenih vrata. Ne laskajući gledaocima, neumorni festivalski podvižnici Pozorišta „Slavija“ dopuštaju i iskrene nedoumice, prigovore i provere na estetičkom planu. Iako nije u takozvanoj žiži javnosti, pozorišni festival „Slavija“ je teatarski svetionik velikog i voljenog Beograda. A festivalski repertoar se ne utvrđuje birokratski, dogmatski, pod konac, ili „uravnilovkom“. Čak i bez maločaršijske pragmatične poslovice: „Koliko para – toliko muzike!“

Važno je ponoviti: „Festival „Slavija“ ni u jednoj svojoj fazi, niti u jednom svom segmentu delovanja nije elitistički, ponajmanje hohštaplerski pogled na teatar, to je jedna čista manifestacija maksimalno okrenuta publici i teatarskom establišmentu, u isto doba! To je istinski teško postići!“

Jedan od naših najvećih dramskih pisaca, Aleksandar Aca Popović, godinama je maštao, želeo i slutio da se u Beogradu osnuje festival ovakvog tipa. Popovićeve predstave Tajna veza, Ružičasta noć i Krabuljni ples mogle su se izvoditi u bilo kom prostoru, bilo u enterijeru iliti, pak, u eksterijeru (od pozorišne sale do javne garaže, parka ili malih pjaceta).

Interesantno je reći da Teatar „Slaviju“ i zgradu u kojoj je živeo i pisao svoja dramska remek-dela naš dragi i predragi Aca Popović, dele samo dva dvorišta. Zgrada u kojoj se nalazi Pozorište „Slavija“, sagrađena je na placu na kome se pre Drugog svetskog rata nalazila kuća gospođe Natalije, dvorske dame i rođene tetke Acine supruge Danje, bivše balerine Narodnog pozorišta u Beogradu.

Milosav Buca Mirković

Nagrada za najbolju predstavu u celini statueta Don Kihot rad vajara Nikole-Kolje Milunovića